Kao mala maštala je da postane profesor književnosti i pisac. Voljela je i umjetnost. Pisala je poeziju i nije ni sanjala da će postati jedan od najvećih stručnjaka za pravnu nauku u BiH.
„Pravo nisam posebno voljela. Oduševljavala me književnost. Međutim, morala sam napraviti kompromis i studirala sam jugoslovensku književnost- srpskohrvatski jezik i pravo uporedo. Vremenom sam zavoljela pravo. Kada sam bila treća godina prava, diplomirala sam književnost i željela nastaviti studije književnosti u Novom Sadu. Međutim, bilo je teško uskladiti tu ambiciju sa studijama prava. Kad se počnete ozbiljno baviti naukom, nemate mnogo vremena za književnost, nauka vas posve okupira.“
„Žena se u nauci mora više dokazivati od muškarca“
Iako je imala drugih mogućnosti, nauka je vremenom postala Snežanina ambicija i posao u kojem uživa. Kako kaže, nikada nije doživjela neprijatnost u poslu, samo zato što je žena.
„U svakoj profesiji se zna ko koliko vrijedi, nije bitno da li je muškarac ili žena.“
S druge strane, kaže, ni to što je žena u nauci joj nikada nije olakšalo posao. Uvijek se morala više dokazivati. Bilo je situacija kada je pojedine kolege nisu shvatale ozbiljno kada im je bila rukovodilac ili šef.
„Ipak, postoje predrasude kada si žena i baviš se naukom. Naročito mlađa žena. Kao docent sam mislila da moram da napišem najkvalitetniji rad kada se pojavim na nekom naučnom skupu, da bi me prihvatili kao nekog ravnog sebi. Sada je mnogo lakše nego ranije, s obzirom na moje godine i iskustvo. Često sam, dok sam bila mlađa, govorila svojim kolegama da je njima lako da se bave naukom. Kada dođu kući s posla čeka ih ručak, sve oprano i ispeglano, pročitaju novine, odmore se i pišu naučni rad. S druge strane, žena mora da bude majka, da se bavi kućnim poslovima i nakon svega da piše naučni rad.“
Bila je predsjednica Ustavnog suda BiH i vratila je poslanički mandat u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Podnijela je ostavku na mjesto ombudsmena BiH. Nije mogla, kako kaže, da izmiri politiku i pravnu nauku. U septembru je izabrana za člana Akademije nauka i umjetnosti RS.
„Članstvo u ANURS je kruna mog profesionalnog uspjeha i priznanje za moj dosadašnji naučni rad. Od 39 akademika ANURS, samo su tri žene i ja sam među njima. Međutim, to što sam akademik nije donijelo velike promjene u mom svakodnevnom radu. I ranije sam aktivno učestvovala u radu Akademije, bila sam član Odbora za pravne nauke, učestvovala u organizaciji naučnih skupova, okruglih stolova...
