"Ne podilazeći publici, treba stvarati dela koja ona hoće da gleda. Zato pravim filmove bez 'umetničarenja' i nastojim da gledaocu ponudim razgovetnu i shvatljivu priču. Prošlo je vreme kada su filmski stvaraoci pokušavali da zapanje nečim što je 'neviđeno'. Gledalište je sito užasa! Ono oseća potrebu za sadržajima koji život čine lepšim i boljim. U suprotnom, pogasiće nam se bioskopi!", kaže Zdravko Šotra

Ako niste čuli da je najtrajnija čovjekova radost rođenje prvog djeteta i dobijanje unuka... I da je sve ostalo što čovjek, mrvičak prašine, juri kao veliku karijeru - dim i magla, možda poslušate Zdravka Šotru, režisera čije bi se životno i profesionalno iskustvo, prema mnogima, moglo ispričati i u više od njegovih navršenih 76 godina. A režirao je stotinu izuzetnih filmova, TV serija i drugih ostvarenja. S filmovima "Lajanje na zvezde", "Zona Zamfirova" i "Ivkova slava" vratio je publiku u bioskope širom bivše Jugoslavije... I dok drži zvaničan rekord od preko dva miliona gledalaca u kino-salama, ovaj Hercegovac iz Stoca i dalje ne "miruje". TV-serija "Ranjeni orao", koju ovdašnji gledaoci mogu pratiti putem "kabla", vidan je dokaz Šotrine popularnosti u Bosni i Hercegovini?
"Drago mi je što je serija veoma gledana u svim bivšim jugoslovenskim republikama. Radnja ove nežne i romantične priče, snimljene po romanu književnice Milice Jakovljević Mir-Jam, odvija se između dva svetska rata. To su teške i uspešne godine, koje sam hteo da predstavim u vedrijem duhu. Ova gledanost je dokaz da se isplatio naporan rad. Prvo što privlači ljude, nakon svih proživljenih užasa i ratova, jesu prizori istinskog građanskog društva u kome još postoje moralni obziri, ljubav i emocije. To društvo je zatrto 1945. godine i zbog toga ova serija pobuđuje nostalgiju", kaže Zdravko Šotra i otkriva da bi "Ranjeni orao", zavisno od interesovanja, mogao prerasti u igrani film.
Serijal „Dvesta godina Srbije“ donio je tri epizode: „Kneževina Srbija", "Kraljevina Srbija" i „Gde cveta limun žut“. Čujemo da planirate sličnu ekranizaciju Prve i Druge Jugoslavije, pa do danas?
"Čitave naše generacije su površno i redukovano učile svoju istoriju da bi se ostvarila proporcija sa istorijom 'bratskih' naroda. I mi autori smo zatekli sebe u velikom neznanju. Osim toga, zaključili smo da se, u poslednjih dvesta godina, ciklično ponavljaju velike pogibelji mladih generacija, ali i mnoge naše zablude i naivnosti. Zato smatram da je vreme da počnemo da izvlačimo prave pouke i postanemo bolji đaci 'učiteljice života'. U tom smeru, ostalo nam je da obradimo period od Prvog svetskog rata do danas. To je težak zalogaj, jer još nema jasnih tumačenja mnogih sudbonosnih događanja. Moramo proučiti i najnovije domaće i strane autore da bismo došli do optimalnog scenarija".
U dokumentarnom filmu "Gde cveta limun žut" gledaoci su, uz ostalo, bili zatečeni snagom riječi i emocijama glumca Dragana Nikolića dok je recitovao pjesmu "Plava grobnica"?
"Povlačenje srpske vojske preko Albanije u Prvom svetskom ratu je bila velika tragedija našeg naroda. Dobro se sećam tog emotivnog trenutka na snimanju. Čim smo došli i doplovili do svetog mesta Vido kod ostrva Krf, te jedinstvene grobnice u Jonskom moru, u ekipi je zavladalo uzbuđenje. Kad je Gaga tiho progovorio stihove pjesnika Milutina Bojića, posvećene našim palim junacima, niko od nas nije mogao da zadrži suzu. A Dragan, on se jednostavno zagrcnuo u njima".
Mediji dugo najavljuju vaš rad na filmu "Šešir profesora Koste Vujića"?
"Kako sada stvari stoje, snimaćemo u maju i moram da kažem da ovo nije rimejk drame Milovana Vitezovića. Imamo novu verziju scenarija za film i šest epizoda. U prvoj smo stavili akcenat na profesora Vujića, bolje reći na sjajnog Pavla Vujića, a sada pomeramo težište na maturante ove muške gimnazije u Beogradu. Priča je zanimljiva zato što su njeni učenici kasnije postali znameniti naučnici, priznati u celom svetu. To su bili Jovan Cvijić, Mihailo Petrović, zvani Mika Alas, Milorad Mitrović, Pavle Popović, Jakov - Jaša Prodanović i drugi. Ako sve bude teklo prema planu, profesora Vujića će igrati Aleksandar Berček. To može jedino Aco (Berček glumio profesora u "Lajanju na zvezde" o.a.)".
Kada govorimo o filmskoj industriji bivše Jugoslavije, ona je bila veoma plodna, ali i izrazito ideološki obojena. Danas?
"Radi se o usitnjenim sredinama, koje su nekad, i zajedno, činile pristojan kulturni prostor. Državna usitnjenost će ostati, ali se proizvodnja filmova treba slobodnije prožimati. To bi bilo dobro za sve nacionalne kinematografije na ovom području. U filmu BiH, na primer, primećujem sveže tonove. Svi znamo da BiH ima značajnu filmsku tradiciju"...