Sačuvaj me bože dana zaljubljenih!

Kad god se približi 14. februar i grad se ušareni srcima, cvijećem, sitnim kičastim poklonima dobijem aleriju slično onoj na polen.
Čak i da mi se desi Dg.–LJUBAV, otišla bih na liječenje. Mislite da griješim? Ok! Navedite mi tri loša razloga (odgovorno tvrdim da dobri ne postoje) zbog kojih bi se neko trebao zaljubiti.
Teza 1:
- Kad si zaljubljen osjećaš da letiš.
Tri antiteze:
- Kad imaš "love" letiš u prvoj klasi bio zaljubljen ili ne!
- Let uvijek predskazuje pad!
- U letu ti mnoge stvari promaknu!
Teza 2 :
- Bez ljubavi se nemože živjeti!
Tri antiteze:
- Pokušajte voljeti a ne jesti 15 dana (možda i preživite)
- Svaki put kad čekate platu, koja kasni, kažite sebi da volite!
- Kada se razbolite kupite u apoteci lijek "Ljubovit", i čekajte ozdravljenje!
Teza 3 :
- Ljubav je smisao života!
Tri antiteze:
- Besmisleno je tražiti smisao u besmislu!
- Ljubav i život nemaju nikakve veze a kamoli smisla!
- Život traje onoliko koliko se borimo za njega a ljubav tek onoliko koliko smo nekome potrebni!
Nema više teza ali bih imala još 3.456.678.234.456 antiteza o toj prolaznoj euforiji koja nas čini par dana prividno sretnima, koja nam zasjeni vidike i zacrni horizonte.
Svaki moj pokušaj da proslavim dan zaljubljenih je više ličio na Prvi srpski ustanak (sva sreća te padaju na isti dan). Znam da ću vas razočarati ali, da li ste ikada povukli liniju razgrančenja imeđu ljubavi i koristi;
Volim te jer mi trebaš!? 0,0001 odsto koristi inverzibilno ovu rečenicu - trebaš mi jer te volim!
• Volim te jer imam 35 godina i potreban mi je neko da bude pored mene.
• Volim te jer želim da imam potomstvo.
• Volim te jer nisam stambeno obezbijeđen/a.
• Volim te jer si toliko privlačan/na da će svi da pocrkaju od zavisti što si moj/ moja.
• Volim te jer mi je bezveze sam/ a plaćati stan.
• Volim te jer imaš dobar posao i mogao/la bi me izdržavati.
• Volim te jer je krajnje vrijeme da nekoga volim.
• Volim te jer svi moji sumnjaju da sam nastran/na pa se moram pokazati.
• Volim te jer sam egzibicionista i ne znam šta bih drugo danas.
• Volim te jer te niko drugi ne voli. (Samarićanin)
Svojevremeno sam napisala 427 pjesama o ljubavi. Potrošila sam 8 sveski, 25 olovaka, i u prosjeku jednu godinu vremena. Posle sam to sve prekucala i odštampala. Sve u nadi da će moj zov ljubavi čuti onaj kome je namjenjen. Čuo nije (jedino ako nije "gluv", te mu opraštam). Onda sam jedan dan sjela i preračunala; 8 sveski – 30 KM (velike A4 formata) + 25 olovaka – 150 KM (jedna je bila Parkerova) + godina dana vremena – 4200 KM (prosječna plata 350KM) + toner – 50 KM + copy papir 20 KM= 4800. Da sam taj novac uložila u banku prije šest godina sada bih na računu imala 5200 KM. Za taj novac mogla sam platiti nekog poštenog Samarićanina da mi svaki dan govori koliko me voli, i da mi svako jutro šalje po jednu ružu sledećih tri godine (otprilike toliko traje svaka ljubav)... ali tada sam i ja razmišljala da je ljubav smisao života, da se bez ljubavi ne može živjeti...
Ah!
Jednom je neko davno rekao: Ljubav je mudrost budala i ludost mudrih! I bio je u pravu. Šta se to danas radi iz ljubavi – ništa!
Da li se neko do vas zaljubio u siromašnog bogalja koji nema šta da vam pruži?! Nije. Zar on ne zaslužuje ljubav? Zar je ljubav dirketno povezana sa novcem, autom, stanom, skupom gardarobom i još skupljim parfemima? Jeste!
Ko je od vas na dan zaljubljenih poklonio 101 ružu ružnoj, bubuljičavoj, zdepastoj djevojci? Niko.
Žao mi je, dragi moji zaluđeni optimisti, što ćete se jednoga dana probuditi iz svog "romantičnog sna" kao poliveni ledenim tušem i shvatiti da ste nekoga voljeli uzalud.
Pokušaću vam uporediti ljubav sa čudom svijetskog dostignuća – Internetom!
Skinete određeni progam sa Interneta koji vam je zaista neophodan, zajedno sa njim pokupite i tri miliona nepotrebnih programčića koji vam samo zauzimaju memoriju i kvare računar. Viruse neću ni pominjati.
E sad, provedete određeno vrijeme sa osobom za koju smatrate da vam iz određenog razloga treba. Sa njom vam idu i problemi (programi) koji vam samo oduzimaju vrijeme i kvare život. Nema ljubavi bez preljube (sem u slučaju da ste zaljubljeni u samoga sebe pa nemate suparnika), nema ljubavi bez nečije mržnje (uvijek postoji neko ko nije sretan u vašoj ljubavi pa makar to bilo i deseto koljeno ili totalni stranac). Virus AIDS-a neću ni pominjati.
Znači, sve se svodi na zabludu.
Ima jedno veoma interesanstno razmišljanje o ljubavi. Ne znam ko je napisao ali se divim piscu sledećih redova:
“...Priča je naivna, a opet me zaprepastila. Smisao je gorak: Čovjek treba da se odrekne svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbježni.
Moramo se odreći ljubavi da je ne izgubimo.
Moramo uništiti svoju ljubav da je ne unište drugi.
Moramo se odreći svakog vezivanja zbog mogućeg žaljenja.
Misao je surovo beznadna, ne možemo unišiti sve što volimo, uvijek postoji mogućnost da nam to uniše drugi...”
Iskreno se nadam se ste odlično proslavili dan zaljubljenih, ja i dalje slavim Prvi srpski ustanak, ne iz nacionalnih već iz emocionalnih pobuda. Nadam se i da 90 odsto čitalaca ne dijeli sa mnom mišljenje da je ljubav uzaludna i nadam se da je onih deset odsto zajedno sa mnom u zabludi. Tajno se, možda nadam, da ću za deset godina na istoj ovoj strani pisati čarobnu hemijsku formulu za ljubav – za sada ne reagujem ni na bazu ni na kiselinu!

P.S. Posebnu čestitku povodom dana zaljubljenih upućujem cvijećarama, kineskim šopovima, trgovinama "sve po tri marke", tezgama na pijaci sa jeftinom kozmetikom i po kojoj zlatari sa miligramskim privjescima. Sretan vam jedan dan finansijskog prosperiteta (požurite sa nabavkom za 8. mart)!

Zorica ĐJUKIĆ